Saveti za dojenje i ishranu

Dojenje je najvažniji izvor hrane i bliskosti za vaše novorođenče, naročito tokom prvih meseci života. Majčino mleko pruža sve neophodne hranljive materije i imunitet koji beba treba za zdrav početak. Svaka mama i beba imaju svoj ritam, pa je važno da se uvek osluškujete i prilagodite.

Kada beba navrši oko 5 do 6 meseci, počinje se uvoditi čvrsta hrana kao dodatak dojenju. Ovaj prelaz je važan korak u razvoju i treba ga pažljivo pratiti.

Evo nekoliko korisnih saveta koji će vam pomoći:

Postepeno uvodite nove namirnice – počnite sa jednostavnim kašicama od jednog sastojka, kao što su tikvica, bundeva ili pirinač, kako biste lakše pratili moguće alergijske reakcije.

Obratite pažnju na signale bebe – beba treba da pokazuje interesovanje za hranu, da može da sedi uz podršku i da ima razvijen refleks gutanja.

Tekstura hrane prilagođavajte uzrastu – od glatkih pire-kašica, ka gušćim i na kraju komadnim obrocima kako beba raste i razvija žvakanje.

Ne žurite i budite strpljivi – svaki bebin korak je važan, a uvođenje hrane treba da bude prijatno iskustvo za celu porodicu.

Nastavite sa dojenjem koliko god je moguće – čvrsta hrana je dodatak, ne zamena, tokom prve godine života.

Uz pravilno uvođenje čvrste hrane, vaša beba će razvijati zdrave prehrambene navike koje će joj koristiti tokom celog života. Naša zbirka recepata u e-knjigama napravljena je sa pažnjom i stručnošću da vam olakša ovaj prelaz i učini svaki obrok posebnom prilikom.

Kako prepoznati da je beba spremna za čvrstu hranu?

Beba može da sedi uz podršku i drži glavu uspravno.
Pokazuje interesovanje za hranu kada je vidi ili kad drugi jedu.
Guta hranu, a ne ispljuje je odmah.
Gubi refleks izbacivanja hrane iz usta (poznat i kao “refleks gurkanja”).

Najčešće greške pri uvođenju čvrste hrane

Početak pre 4 meseca ili kasnije od 7 meseci – najbolje je između 5 i 6 meseci.
Uvođenje previše različitih namirnica odjednom, što može otežati praćenje alergija.
Davanje hrane sa kašikom pre nego što beba pokaže interesovanje ili spremnost.
Zaboravljanje da je majčino mleko ili formula i dalje glavni izvor ishrane.

Kako uvoditi nove namirnice?

Uvodite jednu novu namirnicu na 3 do 5 dana da biste mogli da pratite reakciju.
Počnite sa blago kuvanim i pasiranim povrćem ili voćem.
Izbegavajte začinjenu, slanu i jako slatku hranu.
Pratite da li beba ima osip, povraćanje ili proliv i u tom slučaju se obratite pedijatru.

Zdrave navike i rutine obroka

Pravite redovne termine za obroke da beba nauči ritam.
Uključite celu porodicu u obroke kako bi beba učila gledajući vas.
Pružajte pozitivnu i opuštenu atmosferu, bez pritiska i forsiranja.
Ohrabrujte bebu da sama istražuje hranu i razvija svoje preferencije.

Vodič za uvođenje pojedinih namirnica:

1. Povrće:

Počni sa blago kuvanim i pasiranim tikvicama, bundevom, šargarepom ili krompirom.
Uvodite povrće pojedinačno, sa pauzom od 3-5 dana između novih namirnica.
Prati da li se javljaju osip, nadimanje ili proliv.

2. Voće:

Idealno su banane, jabuke i kruške, blago pasirane ili pečene.
Voće je prirodno slatko i beba ga obično brzo prihvati.
Uvedi voće nakon povrća, jer je lakše pratiti alergijske reakcije.

3. Žitarice:

Počni sa pirinčem ili ovsene pahuljice bez dodataka.
Žitarice su dobar izvor energije i pomažu varenju.
Uvek koristi bezglutenske vrste za najraniji uzrast, a gluten uvodiš postepeno.

4. Mlečni proizvodi:

Jogurt i sir mogu se uvoditi nakon 8 meseci, u malim količinama.
Izbegavaj kravlje mleko kao glavni napitak do 12 meseci.
Prati da li se pojavljuju znaci intolerancije ili alergije.

Saveti za alergije i sigurnost

Uvek uvodi nove namirnice pojedinačno i sačekaj 3 do 5 dana da vidiš da li beba reaguje.
Znakovi alergije mogu biti osip, povraćanje, dijareja, otežano disanje ili nadimanje.
Ako primetiš bilo koji od ovih simptoma, odmah se obrati pedijatru.
Čuvaj evidenciju šta si uvela i kada, kako bi lakše pratila potencijalne reakcije.